Aloe Vera i Zdravlje
Za razliku od uobičajenog pristupa vezanog za tumačenje efekta biljke Aloe Vera vidljive vašem oku ili oku vašeg lekara, dakle klinički detektabilne, na kratko ćemo promeniti ugao gledanja i sa kraja se vratiti na sam početak. Koristeći se naučnim saznanjima, pokušaćemo da bacimo barem tračak svetlosti na one aspekte njenog delovanja koji su suštinski i čija je posledica čitava kaskada procesa koji u krajnjem segmentu rezultiraju poboljšanjem vašeg zdravstvenog stanja ili čak potpunim ozdravljenjem.
Aloe Vera i Zdravlje
U sastav gela Aloa Vere ulaze brojne komponente čiji su efekti veoma širokog spektra od regenerativnih, imunostimulatornih, antitumorskih pa do antialergijskih. Bilo da se vezuju za ćelijsku membranu ili ulaze u ćeliju – uzrokuju promene u njenoj uobičajenoj funkciji.
Ovo se manifestuje sledom unutarćelijskih dešavanja – izmenjene aktivnosti enzima i molekula koji ima- ju važnu ulogu u aktiviranju pojedinih gena tzv. transkripcionih faktora. Promenjen „repertoar“ aktivnosti genetskog materijala ćelije utiče na ponašanje i signale koje ona šalje u međućelijskoj komunikaciji.
Nauka se poslednjih godina veoma angažovala u pokušaju da rasvetli neke od mehanizama delovanja ove biljke, odnosno njenih pojedinih komponenata a o tome govore brojne publikacije u različitim medicinskim časopisima. Zainteresovanost imunologa i onkologa vezana je za zaista briljantne rezultate istraživanja u domenu imunomodulatornog, antitumorskog i antialergijskog delovanja pojedinih komponenata.
Pregled podataka do kojih su došli istraživački timovi u laboratorijama širom sveta mogu se, u pojednostavljenoj formi, prezentovati na sledeći način:
Rezultati istraživanja vezani za imunostimulatorne komponente Aloa Vere
Acemanan – polisaharidna komponenta od ranije poznata po svojstvu da aktivira ćelije čija je uloga veoma važna u realizaciji nespecifičnog imunskog odgovora; povećava spo- sobnost prmenutih ćelija da uništavaju bakterije i gljivice i do 98% (Stuart RW et al., feb 1997); najnovija istraživanja pokazuju da pomenuti molekul podstiče sazrevanje dendritičnih ćelija koje se nalaze u limfnim čvorovima i ključne su za aktivaciju T limfocita (Lee JK et al. jul, 2001.).
Ako se zna da pomenute ćelije u nezreloj formi ne samo što ne mogu da aktiviraju T limfocite već ih, ne retko, uvode u stanje nereaktivnosti, postaje sasvim izvesno da je prisustvo acemanona u našem organizmu i njegov kontakt sa pojedinim ćelijama našeg imunskog sistema jeste višestruko koristan događaj kada je u pitanju naša sposobnost da se branimo od različitih infekcija.
Aloeride - nedavno izolovani polisaharid – pokazao se kao najpotentiji do sada poznati aktivator makrofaga – ćelija čija je uloga presudno u prvoj liniji odbrane; iako se u gelu nalazi u vrlo malom procentu (0.015%), smatra se da najznačajniji udeo u imunostimulaciji uzrokovanoj delovanjem gela ima upravo ova komponenta, a njena efikasnost je vezana za specifičan mehanizam njenog delovanja unutar ćelije (Pugh N. et al., Feb 2001).
Rezultati istraživanja vezani za komponente sa antikancerogenim dejstvom
Aloe-emodin – molekul male molekulske mase, pripada grupi antrakinona; vrlo uspešno uništava neuroektodermalne tumore i tumore creva terajući tumorske ćelije u samoubilačku akciju indukcijom programirane ćelijske smrti, a da pri tom ne remeti rast i deobu normalnih ćelija; selektivno delovanje ove komponente se vezuje za način njenog unosa u ćeliju; smatra se lekom budućnosti kada je kancer u pitanju (Pacere T. et al., Jun 2000; Lee HZ et al., Nov 2001).
Diethylheksipthalat (DEHP) – ubija leukemične ćelije i to u vrlo visokom procentu – koncentracije koje uništavaju 75-85% tumorskih – ne remete rast i deobu zdravih ćelija (Lee KH et al., Aug 2000); mehanizam delovanja je isti kao kod prethodno pomenute komponente – indu- kuje programiranu ćelijsku smrt koja rezultira potpunim raspadom genetskog materijala ćelije; smatra se antileukemičnim lekom budućnosti.
Rezultati istraživanja vezani za komponente sa antialergijskim dejstvom
Alprogen - glikoprotein izolovan iz aloe vera gela; na više nivoa onemogućava realizaciju alergijske reakcije; najpre, mehanički sprečava vezivanje alergena za ćeliju što bi uslovilo pražnjenje granula sa histaminom i sintezu leukotrijena koji, skupa, predstavljaju medijatore alergijske reakcije; dalje, na unutarćelijskom nivou višestruko remeti prenos signala koji bi uslovio prethodno pomenute procese (Ro JY et al., Jan 2000).
Navedeni podaci samo su jedan deo rezultata do kojih je nauka došla ispitujući efekte biljke Aloe Vera. Nizom naučnih radova potvrđena su i njena regenerativna svojstva i izolovane su neke komponente koje su za to saslužne. Brojni su i publikacije vezane za njeno UV- protektivno dejstvo.
Egzaktna osnova u tumačenju lekovitih dejstava aloje učiniće naš pristup ozbiljnijim i temeljnijim i učvrstili nas u uverenju da se savremena i tradicionalna medicina nalaze na istoj strani, a njihova simbioza predstavlja najkraći put do uspešnog rešenja problema i dobrog zdravlja.
