Aloe Vera

Aloe Barbadensis

Poznato je oko 300 podvrsta aloje, od kojih samo nekoliko poseduje lekovita svojstva, ali se kao pravi istinski eliksir koristi samo Aloe Vera ili Aloe Barbadensis Miller. Aloe Vera ili prava aloja je upravo ona koja je najlekovitija od svih iz svog roda.
Botaničar Miller je ovu biljku pronašao na ostrvu Barbados i klasifikovao je pod imenom Aloe Barbadensis Miller.
Na našem području se najčešće sreće Aloe Arborescens, jedna od lekovitih vrsta aloje. U našem narodu postoji nekoliko recepata za spravljanje lekovitog napitka od ove aloje i koriste se u borbi protiv raka. Međutim, zbog mlevenja celog lista i potapanja u alkohol (vino ili blažu rakiju) sa ciljem očuvanja, napitak ne daje željene rezultate, budući da alkohol uništava veliki broj lekovitih sastojaka ove biljke.
Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podseća na ružu izraslu iz zemlje. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cveća. Aloja spada u porodicu Ijiljana, a cvet koliko – toliko podseća na cvet istočnog Ijiljana.

Potpuno razvijena biljka u proseku 75-120 cm visoka i ima 12-15 listova. Listovi su široki, na najširem delu su 10-13 cm, a uobičajena težina u potpunoj zrelosti je 0,7-1,5 kg. Na dimenzije listova utiče više parametara kao što su vrsta (kvalitet) tla, vremenske prilike, kao i drugi spoljašnji faktori.
Na plantažama južnog Tekšasa, na području doline Rio Grande, sadnice Aloe se sade u redove udaljene 60-70 cm jedan od drugog, a međusobna udaljenost biljaka je 40-50 cm. Postupak sađenja se obavlja preko „klinaca“ ili „lutaka“, naime, tako se nazivaju delovi koji izrastaju oko „biljke-majke“. Ovi „klinci“ se presađuju kada dostignu visinu od 30-40 cm. Navedeni razmaci medu biljkama omogućavaju modernu motorizovanu obradu (traktorima) i „berbu“ odnosno skupljanje listova i transport kamionima.