Lečenje moždanog udara

Lečenje akutne faze moždanog udara podrazumeva simptomatsku i fizikalnu terapiju. U sekundarnoj prevenciji koriste se antiagregaciona sredstva kao što je aspirin, ali i noviji antiagregacioni lekovi, poput tiklopidina i klopidogrela. Međutim, najvažnije je raditi na prevenciji ovog oboljenja i uticati na faktore rizika.

Trećina obolelih u roku od pet godina nakon prvog, doživi ponovljeni moždani udar.

Nakon toga jedna trećina bolesnika ima lak, druga srednje težak, a treća težak invaliditet. Prilikom moždanog udara bolesnika bi trebalo što pre odvesti u bolnicu – što se pre interveniše veće su šanse da se spasi život i smanji stepen invalidnosti. Ako je moždano tkivo bilo izloženo nedostatku kiseonika do šest sati, oštećene funkcije delimično se mogu povratiti.

Da bi se izbegao moždani udar veoma je važno pravilno se hraniti. Trebalo bi izbegavati namirnice koje sadrže velike količine natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli), posebno suhomesnate proizvode i masne sireve, jer mogu podstaknuti povišen krvni pritisak ili pogoršati postojeću hipertenziju. Takođe, zasićene masnoće, kojih ima najviše u proizvodima životinjskog porekla kao što su crveno meso, svinjska mast, suhomesnati proizvodi, mleko i puter, trebalo bi svesti  na minumum.

Ono što se preporučuje u ishrani, svakako je hrana koja u sebi sadrži antioksidante, kao što su vitamin C i E, betakaroten, vitamini B6 i BI 2, ali i mineralne soli: kalijum, magnezijum i kalcijum.

Tags: lecenje, lecenje mozdanog udara, lecenje sloga, mozdani udar, slog